Šta je kritični nivo zaliha?
Kritični nivo zaliha je prag na kojem treba poručiti novu robu: kada zaliha artikla padne na tu količinu, vreme je za narudžbinu. Računa se po formuli: prosečna dnevna prodaja × rok isporuke (u danima) × 1,2 — drugim rečima, količini koja se topi dok roba stiže dodaje se 20% rezerve za sigurnost. Kod artikla koji se prodaje 12 komada dnevno, a dobavljač isporučuje za 7 dana, kritični nivo iznosi oko 101 komad. Isti prag se naziva i „tačka poručivanja“, „minimalni nivo zaliha“ i „tačka ponovne narudžbine“; sva tri naziva označavaju istu stvar.
Svrha kritičnog nivoa nije da magacin bude pun, nego da radite sa najmanjom mogućom zalihom, a da nikada ne ostanete bez robe. Ako ga postavite previsoko, novac vam stoji na polici; ako ga postavite prenisko, gubite prodaju.
Odakle dolazi formula?
Prodaja se ne zaustavlja onog trenutka kada pošaljete narudžbinu. Dok roba stiže, artikli i dalje izlaze sa police. Zato u trenutku poručivanja morate imati bar onoliko robe koliko ćete prodati tokom roka isporuke. Tome se dodaje mogućnost da stvari ne idu kako je planirano: prodaja može da se ubrza ili dobavljač može da zakasni. To su dva dela formule:
Kritični nivo zaliha = (prosečna dnevna prodaja × rok isporuke) + sigurnosna zaliha
U praksi je za većinu firmi dovoljno da sigurnosna zaliha bude 20% potrebe tokom roka isporuke; tako se formula skraćuje na dnevna prodaja × rok isporuke × 1,2.
Izračunajte u četiri koraka
1. Utvrdite prosečnu dnevnu prodaju
Podelite broj komada tog artikla prodatih u poslednjih 30–90 dana brojem dana. Ako ste za 90 dana prodali 1.080 komada, vaš dnevni prosek je 12 komada. Kratak period zavarava: nemojte uzimati samo nedelju u kojoj ste imali akciju ili nedelju u kojoj ništa niste prodali. Kod sezonskih artikala tačniji rezultat daje poređenje sa istim periodom prošle godine.
2. Rok isporuke izmerite prema stvarnim datumima isporuke
Ne koristite rok koji vam kaže dobavljač, već rok iz vaših sopstvenih evidencija: razliku između dana kada ste poručili i dana kada je roba stigla na policu. Uzmite prosek poslednjih nekoliko narudžbina. Ovaj korak se najčešće preskače i zbog toga je kritični nivo niži nego što bi trebalo da bude.
3. Pomnožite ta dva broja: količina koja se istopi tokom roka isporuke
Prosečna dnevna prodaja × rok isporuke. Ako prodajete 12 komada dnevno, a roba stiže za 7 dana, nakon poručivanja sa vaše police će se istopiti 84 komada. To je najmanja količina koju morate imati u trenutku kada šaljete narudžbinu.
4. Dodajte sigurnosnu rezervu
Prodaja može da se ubrza, a dobavljač može da zakasni. Da biste pokrili ta dva rizika, potrebi tokom roka isporuke dodajte 20%: 84 + 16,8 = oko 101 komad. Kod artikala sa promenljivom potražnjom ili nepouzdanim dobavljačem podignite rezervu na 30–50%; kod dobavljača koji isporučuje svaki dan i nikad ne kasni dovoljno je 10%.
Primeri izračunavanja za različite artikle
Kritični nivo dva artikla u istom magacinu ne mora da bude sličan; presudan je proizvod brzine prodaje i roka isporuke:
| Profil artikla | Dnevna prodaja | Rok isporuke | Istopi se tokom roka | 20% rezerve | Kritični nivo |
|---|---|---|---|---|---|
| Brz obrt, dobavljač je blizu | 40 komada | 2 dana | 80 | 16 | 96 komada |
| Srednji obrt, domaći dobavljač | 12 komada | 7 dana | 84 | 17 | 101 komad |
| Spor obrt, uvozna roba | 3 komada | 21 dan | 63 | 13 | 76 komada |
| Veoma spor obrt, uvozna roba | 0,5 komada | 30 dana | 15 | 3 | 18 komada |
Obratite pažnju na prva dva reda u tabeli: kritični nivo artikla koji se prodaje 40 komada dnevno je niži od nivoa artikla koji se prodaje 12 komada dnevno. Razlog je rok isporuke. Zato je pravilo „držite više zaliha od artikla koji se najviše prodaje“ pogrešno — rezultat ne određuje sama brzina prodaje, već brzina prodaje zajedno sa rokom isporuke.
Tri najčešće greške
1. Korišćenje roka koji obećava dobavljač. Dobavljaču koji kaže „doneću za tri dana“ poslednjih pet isporuka je možda u proseku trajalo osam dana. Izmerite stvarni rok iz sopstvenih evidencija.
2. Postaviti nivo jednom i zaboraviti na njega. Kada se brzina prodaje promeni, prag gubi smisao. Artikal koji stalno diže alarm ili ga nikada ne diže jeste artikal čiji nivo nije ažuriran.
3. Praćenje istog artikla pod dve šifre. Kada je zaliha podeljena na dve kartice, nijedna ne dostiže kritični nivo i upozorenje nikada ne stiže. Zato sistem šifara artikala ide ispred kritičnog nivoa; prvo završite uspostavljanje praćenja zaliha u magacinu.
Posle izračunavanja: praćenje praga
Pronalaženje nivoa je tek pola posla; suština je da saznate kada zaliha padne na taj nivo. U Excelu to možete označiti bojom uslovnim oblikovanjem, a izračunavanje možete obaviti kalkulatorom kritičnih zaliha. Ako radite u programu, svakom artiklu definišete minimalni nivo, a kada zaliha padne ispod njega stiže obaveštenje — pregled ekrana je na stranici sa funkcijama, a za rad u magacinu putem telefona pogledajte mobilnu i web verziju.
Da bi kritični nivo ispravno funkcionisao, količina u sistemu mora odražavati stvarno stanje. Ako se evidencija i polica ne slažu, alarm će stići u pogrešno vreme; zato je redovan popis obavezan — korake smo opisali u vodiču kako se radi popis magacina.
Česta pitanja
Da li su kritični nivo zaliha i tačka poručivanja isto?
Da, oba pojma označavaju isti prag: kada zaliha padne na tu količinu, poručuje se nova roba. „Minimalni nivo zaliha“ i „tačka ponovne narudžbine“ su takođe drugi nazivi za isti pojam.
Koja je razlika između sigurnosne zalihe i kritičnog nivoa?
Sigurnosna zaliha je deo kritičnog nivoa koji služi kao rezerva. Kritični nivo = količina koja se istopi tokom roka isporuke + sigurnosna zaliha. Očekuje se da se sigurnosna zaliha nikada ne dira; ako je dirnuta, ili se prodaja ubrzala ili je isporuka kasnila.
Moram li da računam posebno za svaki artikal?
Teoretski da, u praksi ne. Počnite od artikala koji donose veći deo prometa i izračunajte ih jedan po jedan. Za preostali dugi rep dovoljno je postaviti zajedničko pravilo za grupu artikala (na primer „koliko za dve nedelje prodaje“).
Koliko često treba da ažuriram kritični nivo?
Kada se promeni brzina prodaje ili rok isporuke. Praktičan način je da nakon svakog popisa pregledate nivoe artikala sa brzim obrtom. Nivo koji se ostavi nepromenjen za nekoliko meseci ili stalno daje lažne alarme ili nikada ne upozorava.
Da li je štetno držati nivo visokim?
Jeste. Višak zaliha je novac koji čeka na polici; osim toga zauzima prostor i kod artikala sa rokom trajanja stvara rizik od rastura. Cilj nije podići nivo što je više moguće, već pokriti rizik od nestašice uz prihvatljiv trošak. Da biste izmerili koliko zaliha nosite, pogledajte vodič šta je obrt zaliha; kada nivoe postavite više nego što treba, to je prvi pokazatelj koji pada.
Da li formula važi za sezonske artikle?
Formula važi, ali treba da promenite ulazni podatak: umesto godišnjeg proseka koristite očekivanu dnevnu prodaju u predstojećem periodu. Podignite nivo pre početka sezone, a spustite ga kada sezona završi — inače van sezone nosite nepotrebne zalihe.
Poslednje ažuriranje: 2026-09-07
Alarm za kritične zalihe u aplikaciji
Definišite minimalni nivo za svaki artikal; kada padne ispod njega, stiže obaveštenje.
Unesite kritične nivoe jednom, praćenje prepustite programu
Otvorite besplatan nalog, uvezite svoj Excel spisak i definišite minimalni nivo za svaki artikal.