Šta je koeficijent obrta zaliha?

Koeficijent obrta zapravo govori o novcu: svaka kutija u magacinu je gotovina koja stoji vezana dok se ne proda. Kada obrt raste, istu prodaju ostvarujete sa manje novca; kada pada, novac čeka na polici.

Dva dela formule

Nabavna vrednost prodate robe (brojilac). Iznos po kom vas je koštala roba koju ste prodali u periodu. To nije prodajni promet — ako ih pomešate, obrt se naduva za iznos marže.

Prosečna vrednost zaliha (imenilac). Prosečna nabavna vrednost zaliha u magacinu tokom perioda. U najjednostavnijem obliku to je prosek vrednosti na početku i na kraju perioda: (zalihe na početku perioda + zalihe na kraju perioda) ÷ 2.

Rezultat je pouzdan samo dok su oba iznosa izražena u nabavnoj vrednosti. Ako jedan uzmete po prodajnoj ceni, a drugi po nabavnoj, dobijeni broj ne znači ništa.

Izračunajte u četiri koraka

1. Izaberite period i utvrdite nabavnu vrednost prodate robe

Obračun se radi za određeni vremenski raspon; najčešće je to godina. Saberite koliko vas je koštala roba koju ste prodali u tom periodu — ne prodajnu cenu, već nabavnu vrednost. Ako je godišnja nabavna vrednost prodate robe 2.400.000 ₺, to je brojilac. Ako želite da pratite kvartalno, period možete skratiti; samo pri tumačenju rezultat poredite sa periodima iste dužine.

2. Izračunajte prosečnu vrednost zaliha

Vrednost zaliha na jedan dan može da zavara: magacin pre popisa i posle akcije nisu isti. Uzmite prosek vrednosti zaliha na početku i na kraju perioda. Ako je na početku 380.000 ₺, a na kraju 420.000 ₺, prosečne zalihe su (380.000 + 420.000) ÷ 2 = 400.000 ₺. Ako beležite mesečne vrednosti zaliha, prosek dvanaest meseci daje tačniji rezultat.

3. Podelite: koeficijent obrta zaliha

Podelite nabavnu vrednost prodate robe prosečnom vrednošću zaliha: 2.400.000 ÷ 400.000 = 6. Taj broj kaže da se zalihe u vašem magacinu za godinu dana šest puta potroše i zamene novim. Nema jedinicu mere, to je koeficijent; čita se kao „obrnulo se 6 puta“.

4. Pretvorite u dane i protumačite

Koeficijent ostaje apstraktan, dani su konkretni: 365 ÷ koeficijent obrta. 365 ÷ 6 = oko 61 dan — dakle, proizvod se prosečno prodaje dva meseca nakon što stigne na policu. To je prosečan broj dana nakon kojih vam se vraća novac uložen u zalihe. Poredite sa sopstvenim prethodnim periodima; prosek delatnosti daje samo grubu predstavu.

Pretvaranje obrta u dane

Koeficijent je dobar za poređenje između preduzeća, ali dnevne odluke olakšavaju dani:

Dani obrta zaliha = 365 ÷ koeficijent obrta zaliha

U magacinu sa koeficijentom 6 proizvod u proseku čeka 61 dan. Ako koeficijent poraste na 12, čekanje pada na 30 dana — što znači da se isti promet ostvaruje sa upola manje zaliha. Ovaj broj vam omogućava i da vidite razmak između dana kada plaćate dobavljaču i dana kada naplaćujete od kupca.

Primeri obračuna po delatnostima

Isti koeficijent nije dobar ili loš u svakoj delatnosti; odlučuje koliko se brzo proizvod troši:

U tabeli je obrt rezervnih delova otprilike devet puta manji od obrta hrane; to nije neuspeh, već priroda posla. Deo koji se retko traži, a mora da se nađe kad zatreba, dugo stoji na polici. Svoj broj ne poredite sa prosekom delatnosti, već sa sopstvenim brojem iz prethodnog perioda.

Tri mesta koja treba proveriti kad obrt padne

1. Mrtve zalihe. Artikli koji mesecima nisu imali nijedno kretanje stalno vuku prosek naniže. Iz istorije kretanja izvucite spisak prema datumu poslednje prodaje; to je obično posao koji najviše popravlja obrt. Kako se spisak izvlači i kako se razrešava roba koja stoji na polici objasnili smo u vodiču šta su mrtve zalihe.

2. Previsok kritični nivo. Kada se prag za naručivanje postavi više nego što treba, magacin se nikad ne isprazni. Ponovo izračunajte prag prema stvarnoj brzini prodaje i stvarnom roku nabavke — formulu smo korak po korak objasnili u vodiču šta je kritični nivo zaliha.

3. Pogrešna evidencija zaliha. Ako količina u sistemu ne odražava stvarnost, pogrešan je i imenilac obračuna, pa dobijeni obrt nije stvaran. Jedini način da vidite da li se evidencija slaže sa policom je da prebrojite; vodič kako se radi popis magacina objašnjava korake.

Zajedničko za sva tri mesta jeste da je obrt posledica: broj zapravo određuje koji proizvod, u kojoj količini i kada naručujete. Kako da te odluke donosite grupisanjem proizvoda prema vrednosti (ABC analiza) objasnili smo u vodiču šta je upravljanje zalihama.

Kako obračun učiniti održivim

Računanje obrta jednom godišnje daje okvirnu sliku, ali ne pokreće odluke. Korisno je kada se prati po grupama proizvoda i u redovnim razmacima. Za jednokratan obračun možete koristiti besplatni kalkulator obrta zaliha. Za stalno praćenje potrebno je da se nabavna vrednost prodate robe i vrednost zaliha beleže sami od sebe: program pri svakoj prodaji beleži nabavnu vrednost i preostale zalihe, a izveštaje o dobiti i gubitku i o zalihama izrađuje odatle. Za rad u magacinu sa telefonom, mobilna i veb verzija dele iste podatke.

Obrt je mera koju gledate nakon što se uspostavi praćenje zaliha u magacinu: ako su šifre proizvoda uredne, kretanja evidentirana i popisi urađeni, dobijenom broju možete verovati.

Česta pitanja

Poslednje ažuriranje: 2026-09-22

Ne računajte obrt ručno svakog meseca

Otvorite besplatan nalog, uvezite svoju Excel listu; neka izveštaj o prodaji i kretanju zaliha bude napajan sam.